Vesti iz okolnih zemalja

Importance Min: 0.0Max: 1.0

Podkast Balkanski Mozaik

Nema dostupnog podkasta.

Pogledaj sve podkaste →

rtvslo.si

SIrtvslo.si•culture•1/13/2026

Imp: 0.5

HW: 0.7

Vinko Ošlak: Konrad

U tekstu se opisuje roman Konrad slovenskog pisca Vinka Ošlaka, priča o odnosu oca i sina i o borbi kroz burna istorijska previranja: od raspada Austro-Ugarske, preko nastanka Kraljevine Jugoslavije, do Drugog svetskog rata i posleratne krize. Delo istražuje dileme dobra i morala, vrednosti i savesti, uz upotrebu motivike Svetog pisma i protestantske strogosti. Pripovedački jezik je pedantan i saosećajan, a Konradov sin Viktor simbolizuje generacijski preobražaj.

Pročitajte originalnu vest →

Moj Kekec bi danas sigurno bio na strani onih progresivnih mladih ljudi koji su svesni okoline

rtvslo.si

SIrtvslo.si•culture•12/27/2025

Imp: 0.6

HW: 0.3

Moj Kekec bi danas sigurno bio na strani onih progresivnih mladih ljudi koji su svesni okoline

U intervjuu se govori o Kekcu 4, najnovijem nastavku vandotovljevih Kekčevih avantura, koji Marko Radmilovič planira za 2026. godinu. Autor objašnjava kako je rekreirao Vandotov lik i teme poput prijateljstva, zaštite prirode i borbe protiv kapitalizma. Razmatra uticaj Vandota na slovenačku kulturu i pitanje identiteta kroz alpski prostor, te povezuje književnost s radijskim i televizijskim žanrovima. Takođe otkriva zanimljive istorijske detalje o Vandotovom životu u Mariboru i njegov odnos prema javnosti.

Pročitajte originalnu vest →

Vasilis Gourogiannis u 'K': Građanski rat je neizmireni lihvar

kathimerini.gr

GRkathimerini.gr•culture•12/25/2025

Imp: 0.7

HW: 0.4

Vasilis Gourogiannis u 'K': Građanski rat je neizmireni lihvar

U intervjuu za 'K' Vasilis Gourogiannis govori o svom romanu «Τα κιάλια του Βασίλι Τσουϊκόφ» (izd. Μεταίχμιο). Roman prati čoveka koji je tokom okupacije čuvao dalekozor i učestvovao u ELAS-u, a sada pokušava da razume šta mu se desilo i kakve su posledice njegovih ideala. Knjiga kombinuje tragiku i ironiju, prikazujući dramu Grčke od građanskog rata do danas. Intertekstualno se oslanja na Arisa Alexandroua i Kavafija, uz reference na druge stvaraoce, bez otvorene politike, već kroz ličnu i istorijsku refleksiju.

Pročitajte originalnu vest →