Ovo je zajeban dan

Sažetak

Autor se priseća gledanja Sátántangó i sopstvenih iskustava iz bioskopa: rituali, smeh publike i snažni utisci koje film ostavlja. Navodi da Werckmeister Harmonije ne može da pogleda do kraja, dok Sátántangó ostaje iskustvo koje ga menja. Pominje i omiljene filmove poput Családi tűzfészek, ali tvrdi da Sátántangó predstavlja drugačiju vrstu umetnosti. Dotakne Hu Bo i njegov An Elephant Sitting Still, te Tarr Bélu koji je pre projekcije rekao nekoliko reči publici i kasnije primio nagradu za životno delo. Završava konstatacijom da je danas 'elbaszott nap'.