Lako rušiš, teško gradiš

Sažetak

Tekst razmatra istorijsku pouku o promeni režima kroz spoljašnji pritisak. Autor podseća da promene režima često ne vode ka stabilnijim ili demokratizovanim državnim strukturama, navodeći Kubu, Irak, Libiju i Avganistan kao primere neuspeha i haosa. Zaključak je da uspešne tranzicije zahtevaju unutrašnje procese, široki društveni konsenzus i institucionalnu zrelost, a ne isključivo spoljašnju intervenciju, jer eksterna intervencija može izazvati dodatnu nestabilnost i nepredvidive posledice.