Koliko više kuhinja, to više gladnih

Summary

U tekstu se koristi metafora političke kuhinje da bi se opisao način na koji vlast i mediji uređuju javno mnjenje. Autor poredi istorijske figure poput Bismarka i Napoleona i ukazuje na to da politika danas teži zabavi i potrošnji, uz stalno generisanje priča, skandala i polovičnih informacija na društvenim mrežama. Čitaocima se predočava da šareni sadržaji hrane mase i da se, uprkos razlozima za nezadovoljstvo, utiče na stavove i raspoloženje građana.