Predstave toksičnosti

Summary

Tekst razmatra kako pravila i nepisane norme održavaju funkcionalnost institucija, te kako antropološki koncept 'etcetera principle' omogućava glatku komunikaciju čak i kada je smisao neizrečen. Osim toga, autor koristi Garfinkel-ove 'breaching experiments' da ilustruje šta se dešava kada očekivanja nisu ispunjena. Posebno se analizira ponašanje Zoi Konstantopoulou, koje krši formalne i neformalne norme parlamentarnoj rasprave, i kako to postaje televizijsko i socijalno zanimanje, te kako medijsko okruženje i populizam pojačavaju toksičan ton. Zaključak naglašava da institucije funkcionišu samo uz saradničku društvenu 'koreografiju'.