Netflix je objavio božićni teaser koji prikazuje likove iz popularnih serija uz poruku 'Budućnost dolazi' i haštag #WhatNext uz datum 7. januar 2026. Publika spekuliše da li će to biti najava nove serije, projekti za 2026. godinu ili nešto mnogo spektakularnije. Za sada nema konkretnih detalja, a odgovori se očekuju za nekoliko dana.
Članak slavi četrdeset godina od smrti Nikosa Egjonopoula (1907-1985), velikog grčkog nadrealističkog umetnika i pesnika, čije delo nastavlja da inspiriše nove generacije. Prati njegov početak u 1930-im godinama, tri poetske faze, ratne teme i nagrade, te promene u stilu posle Drugog svetskog rata. Naglašava nedavne konferencije i rad na arhivu, koji ponovo podižu interes za njegovu poeziju i slikarstvo i potvrđuju njegov značaj za savremenu kulturu i autentike grčkog nadrealizma.
U saopštenju je navedeno da će pozorišta biti zatvorena u subotu 27. decembra zbog štrajka koji je proglasio Sindikat grčkih glumaca, uz podršku Panhelenskog Muzičkog Saveza i drugih sindikata zaposlenih u teatru. Štrajk ima za cilj da pritisne dve velike poslodavačke udruge u teatru, ENTHEPA i PEETh, da se uključe u pregovore i potpišu Kolektivni ugovor o radu. Građanima sa rezervisanim kartama omogućiće se zamena ulaznica.
Članci šest autora u grčkom dnevniku analiziraju šta 2026. godina može doneti različitim umetničkim oblastima: film i televiziju, muziku, theater, vizuelne umetnosti i književnost. Tekst istražuje trendove, očekivane projekte i izazove, od finansijskih potpora i produkcijskih promena do eksperimenta sa novim narativnim formama. Zaključak je pomalo optimističan uz naglasak na potrebu za kvalitetom, inovacijom i većom uključenosti publike.
Danas, prema eortologiji, se slavi Sinaksis Presvete Bogorodice. U članku se navode imena koja danas slave imendan, uključujući više varijanti imena poput Emanuel i Konstantin, te podseća čitaoce da čestitaju onima koji danas slave. Takođe se navodi da ljudi koji danas imaju imendan treba da dobiju čestitke, a članak završava pozivom da se prati DocumentoNews na Google News radi najnovijih vesti.
Rođen 26. decembra 1791, Čarls Babbage bio je engleski matematičar i izumitelj koji je, želeći da unese najnovije evropske matematičke doprinose u Englesku, sa Herschelom i Peacockom osnovao Analitičko društvo. Razvio je ideje za Diferencijalnu mašinu i Analitičku mašinu, sa mogućnošću skladištenja podataka i sekvencijskog izvršavanja operacija. Iako nije uspeo da dovrši velike mašine, njegov rad postavio je temelje savremenim računarima; 1843. Ada Lovelace prevela je rad o Analitičkoj mašini i navela kako bi se moglo izvoditi niz računskih operacija, što se smatra prvim programom. Umro je 1871. godine.
Umro je slikar i vizuelni umetnik Michalis Katzourakis u 93. godini života. Bio je jedna od najznačajnijih figura savremene grčke umetnosti, sa bogatim opusom u slikarstvu, skulpturi i dizajnu, kako u Grčkoj, tako i u inostranstvu. Prijatelji i saradnici izražavaju najtoplije saučešće porodici.
U intervjuu za 'K' Vasilis Gourogiannis govori o svom romanu «Τα κιάλια του Βασίλι Τσουϊκόφ» (izd. Μεταίχμιο). Roman prati čoveka koji je tokom okupacije čuvao dalekozor i učestvovao u ELAS-u, a sada pokušava da razume šta mu se desilo i kakve su posledice njegovih ideala. Knjiga kombinuje tragiku i ironiju, prikazujući dramu Grčke od građanskog rata do danas. Intertekstualno se oslanja na Arisa Alexandroua i Kavafija, uz reference na druge stvaraoce, bez otvorene politike, već kroz ličnu i istorijsku refleksiju.
Članak prati život Simon Sina, bogatog baruna koji potiče iz porodice trgovaca iz Moskoplja i koji je kroz Beč stvorio značajno bogatstvo. Ističe njegovu filantropiju u Grčkoj i Evropi: finansiranje izgradnje i opremanja Astronomskog opservatorijuma u Atini, osnivanje i podršku Akademiji u Ateni, kao i podršku drugim naučnim i kulturnim ustanovama. Takođe opisuje njegovu službenu karijeru kao generalnog konzula Grčke u Beču i veleposlanika u Austriji, Prusiji i Bavarskoj, te teškoće nasledstva nakon njegove smrti 1876. godine.
Članak prati koncert posvećen pola veka od smrti Dmitrija Šostakoviča, na kojem su violista i klavirista izveli Šostakovichevu sonatu za violu i klavir, op. 147, a program je uključivao i Beethovenovu Moonlight sonatu i Hindemithovu sonatu za violu i klavir, op. 11, br. 4. Recenzent naglašava balans između romantičnih interpretacija i pristupa zasnovanih na istorijskim instrumentima, uz izražajnost i tehničku veštinu izvođača.