BPBalkanski Pregled

Greece News

MKALSIGRCOMBGHRRO
Ajhmann u Domoku
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.6
HW: 0.4

Ajhmann u Domoku

U tekstu se razmatra koliko je izazovno i opasno prikazivati onoga koji je počinio ubistva na TV-u, i kako dokumentarac koji dozvoljava glas optuznima moze uticati na javno pamcenje. Autor uporeduje slucajeve 17. novembra i Eichmannov proces, pozivajuci se na Hannah Arendt i njenu tezu o banalnosti zla. Naglasava potrebu za odgovornom metodologijom, pritiskom da se ne glamorisu ili opravdavaju zločini, i istice da istrazivanje moze doprineti istorijskoj istini, a ne da pojača mitove.

Read original →
Fotós Lamprinós, hranitelj memorije
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.5
HW: 0.4

Fotós Lamprinós, hranitelj memorije

U ovom intervjuu i profilu, Fotós Lamprinós, 88-godišnji vrhunski dokumentarista, prikazan je kao čovek čija karijera je snažno posvećena kolektivnoj memoriji. Životna iskustva, mentorski uticaji u Moskvi kod Mihaila Romа i rad na značajnim projektima poput Panorama dvadesetog veka oblikovali su njegovo shvatanje istine kao dnevnog iskustva i uloge arhiva u čuvanju sećanja. On naglašava da memorija opstaje snagom događaja i da njegovi filmovi služe kao mreža zaštite od zaborava i laži, a EKPA ga odlikuje kao počasnog doktora.

Read original →
Uživanje u izolaciji čitanja
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.8
HW: 0.4

Uživanje u izolaciji čitanja

U tekstu se razmatra kulturna kriza obrazovanja usmerena na opadanje čitanja u Velikoj Britaniji i značaj čitanja za demokratsko funkcionisanje. Statistike kažu da 40% Britanaca nije pročitalo nijednu knjigu u protekloj godini; jedan od petoro među 16–65 godina čita na nivou desetogodišnjeg deteta. Tekst proširuje definiciju čitanja uključujući stripove i audioknjige, a tvrdi da čitanje jača koncentraciju, razumevanje nijansi i kritičko mišljenje. Pomenut je i pogled istoričara Nialla Fergusona o kulturološkoj krizi obrazovanja.

Read original →
Ipak je postojala poezija posle Aušvića
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.8
HW: 0.1

Ipak je postojala poezija posle Aušvića

U tekstu se tvrdi da posle Auschwitza ipak postoji poezija i da književnost mora da se suoči sa bolnim traumama kako bi čovečanstvu povratila poverenje. Pominju se Aristotel, Adorno i J. Ritsos kao mislioci koji ukazuju na odnos poezije i istorije te na snagu stihova da otkriju zlo. Autor upozorava na revizionizam i negiranje Holokausta, naglašava odgovornost intelektualaca i umetnika da čuvaju sećanje i suprotstave autoritarizmu.

Read original →
Prava Grčka je van realnosti
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.6
HW: 0.6

Prava Grčka je van realnosti

Članak grčkog lista Kathimerini analizira ponovni dolazak pisca Hrista Vakalopoula, koji je preminuo 1993. u 37. godini, i primećuje da ga nova generacija čitalaca nije zaboravila. U središtu teksta je njegov roman 'Η γραμμή του ορίζοντος' iz 1991, za koji se kaže da pokazuje otklon od konformizma, da poseduje ritmičku disciplinu i da ponovo otkriva teme identiteta i sećanja. Kritičar ga ocenjuje kao značajno delo posleratne književnosti i primer jezika koji ne podleže komercijalnim pritiscima.

Read original →
Ajde da to kažeš rečima…
GRkathimerini.gr•culture•12/21/2025
Imp: 0.6
HW: 0.6

Ajde da to kažeš rečima…

Tekst raspravlja o tome kako reči oblikuju naše misli i iskustva u doba masovnih digitalnih platformi. Naglašava da brojčane forme i novonastale reči, kao što je '6-7', pokazuju kako tehnologija menja jezik i život. Uočava raspon pojmova poput 'rage bait' i 'parasocijalni' odnosi, te kako algoritmi upravljaju pažnjom i emocijama. Poruka je da je jezik ključ za razumijevanje sveta i kontrole nad događajima, čak i kad se ti isti izrazi brzo menjaju.

Read original →
Giannis Smaradis u 'K': Filmovi nas biraju
GRkathimerini.gr•culture•12/20/2025
Imp: 0.7
HW: 0.8

Giannis Smaradis u 'K': Filmovi nas biraju

U razgovoru za 'K', reditelj Giannis Smaragdis objašnjava zašto je odlučio da snimi biografiju Ioannisa Kapodistriasa i kaže da teme same biraju njega; istraživanje je trajalo osam godina i obuhvatilo šta su strani istoričari i aristokratkinje govorili o njemu. Navodi da Kapodistrias kroz film deluje kao figura nalik Isusu, da je posle pada sa konja verovao da ga je obnovila Bogorodica i da je ubijen pred crkvom, uz impliciranje britanske uloge. Zaključuje da je potrebna nova veličina Kapodistriasa i poruka pomirenja.

Read original →
Probudite se, to je opsesija: Gnev nećakinje Džona F. Kenedija na Trampa zbog Kennedy Centra
GRdocumentonews.gr•culture•12/19/2025
Imp: 0.6
HW: 0.6

Probudite se, to je opsesija: Gnev nećakinje Džona F. Kenedija na Trampa zbog Kennedy Centra

Vest govori o kontroverzi u SAD nakon odluke Bele kuće da doda Trumpovo ime na Kennedy Center, kulturni spomenik posvećen Džonu F. Kenediju. Nakon formiranja upravljačkog odbora u februaru, saopšteno je da je preimenovanje usvojeno jednoglasno u Trump – Kennedy Center. Nećakinja Džona F. Kenedija, Maria Shriver, izrazila je oštar otpor, navodeći da je centar posvećen Kenediju i njegovom zalaganju za umetnost. Dodala je da bi dodavanje Trumpovog imena bilo neprikladno i nije dostojno dostojanstva institucije.

Read original →
Otvoren u Harbinu najveći tematski park od leda na svetu
GRkathimerini.gr•culture•12/19/2025
Imp: 0.6
HW: 0.7

Otvoren u Harbinu najveći tematski park od leda na svetu

Otvoren je u Harbinu najveći tematski park od leda na svetu, koji zauzima oko 1,2 miliona kvadratnih metara i nudi zimske egzibicije, svetleće ledene figure, trake za klizanje i pozorišne prostore. Tema ovogodišnjeg parka je 'svet priča', uz četiri glavne scenografije, jednu pešačku 'bulevar' i spoljašnu binu. Park je 20% veći nego prošle godine i izrađen je od više od 400.000 kubnih metara leda i snega. Organizuju brojna događanja tokom zime, uključujući otvaranje Međunarodnog festivala leda i snega, međunarodne konkurse skulptura, i koncert na dočeku Nove godine.

Read original →
Knjiga: Celuloid na papiru - Documento
GRdocumentonews.gr•culture•12/19/2025
Imp: 0.5
HW: 0.8

Knjiga: Celuloid na papiru - Documento

Na policama knjižara nalaze se edicije posvećene kinematografiji koje istražuju dela velikih stvaralaca i teme istorije, arhitekture i rodnih pitanja koje do sada nisu detaljno obrađivane. U fokusu su analize Dejvida Linsa, istraživanja ženskog pogleda u filmskim praksama, kao i studije o prvoj grčkoj rediteljki Mariji Plyti. Tekstovi razmatraju i evropske građanske ratove u filmu te povezanost holivudskog filma sa modernom arhitekturom, kroz teorijske i biografske priloge.

Read original →
PreviousNext